AKO

Ako možeš da sačuvaš svoju glavu

kad svi oko tebe gube svoje i okrivljuju te za to,

Ako možeš da veruješ sebi kad svi u tebe sumnjaju

i sam pridodaješ njihovim sumnjama,

Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje,

Ili ako si prevaren, da sam ne varaš,

ili ako si omrznut da sam ne mrziš,

A da pri tom ne izgledaš ni predobar ni premudar.

 

Ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju tobom,

Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj,

Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom,

I smatraš te dve varke kao da su potpuno iste;

Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao

izvrnu nitkovi kao zamku za budale,

Ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio čitav život,

I da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš.

 

Ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive

da te služe dugo iako si ih nemilice trošio

I da izdržiš i kad nema ničeg više u tebi

sem volje koja ti izvikuje: ”Istraj!”

Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe

i ne istakneš svoju superiornost

Ili da u društvu sa višima od sebe

sačuvaš svoje dostojanstvo,

 

Ako ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu da te uvrede,

Ako te i drugi cene, ali ne previše.

Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravni minut

sadržajem koji traje šezdeset sekundi -

Tvoja je zemlja i sve što je na njoj,

I iznad svega, bićeš čovek, sine moj!

Rudyard Kipling